Otadžbina

)С Л И В Н И Ц А

29

— На сваки начин Дринци паступају! — Коње! — рече Краљ. Ми се растрчасмо и док доведоше Краљевог вранца, ми сви бесмо већ у седлима. Краљ узјаха и иође напред. Куда смо иигли ? То нико није знао, осем Краља. Пошто смо сншли с онога брежуљка, на коме смо од. јутрос стојали, јахали смо равницом преко некаквих орања, иоред некаквих баругатина. Десно беше један венац висова г о којима ни један не знађасмо како се зову, лево паралелно с правцем којим смо јагаили бегае онај теренски басамак,. који се пружагае као каква греда десно од савијутка који гради софијски друм око крајњег десног виса на „Три Угаи." Према томе басамаку, где тутњи битка, ми јагаемо поред. њега. Нико нигата не говори. Јагаили смо тако ваљда иет километара, док дођосмо до пспод опог места где се поменути теренски басаиак везује с. висовима с нагае десне стране. Ту Краљ стаде, окрете се нама и рече: — Ја идем до оне нагае батерпје горе. Немојте сви ићи самном, само двојица-тројица. Остали нека ме причекају овде. II гардисти нека остану овде! —■ После тпх речп, Краљ ебоде 'свога вранца п каријером устрча уз онај теренски басамак. За њим одјуригае начелник гатаба, капетан Константиновик и капетан Мигаа Кумријћ. Код гардиста остадосмо: пуковник Пантелић, иуковник Богићевић, потпуковник Магдаленић, потпуковник Пингер, ја и један гардиски официр. Докле ми стојимо на том месту, чекајући на повратак Краљев, да видимо међу тим гата се догађало онамо где бегаенајважнија тачка данашње битке, јер ето се већ смркава,. битка неће вигае дуго трајати.