Otadžbina

СЛИВНИЦА

Бинички је одмах иослао нотребне заповести. Х1-ти нук могао се још зауставити код Недељишта, ћли XII цук беше веК у 10 и по сах. ноћу стигао иод Цариброд и отуда поднео рапорт у коме командант пука велн да су му људи у след брзог марша (наравно шеф штаба је тражио да тај марш буде форсирин) са свим изнемогли , да су газећи толико иута реку Јукавицу скроз мопри, да су се тако иодбили, да не могу ни маћи нити су способни за покрет, а преноћшпте је и онако на мокрој ледини где нема ни сламе за простирку ни дрва за огрев. Сиромах командант ХП-ог пука! Само што не кука на глас: Та н ово нису машине , но људи од меса н костију, милост ако душе имате! Чудновато, да је пуковник Јован Иетровнћ 8-ог Новембра веровао: да она иста војска којој је требало четири, односно иет и шест дана, да дође од срнске границе до Сливнице, и ако је непријатељ на томе маршу није много зауе-тављао , да ће та пста војска после три дана борбе и три дана неспавања, моћи за дан прећи тај нсти простор два иут и овамо до Сукова и натраг до Сливнице! Али још не беше крај изненађењима. Не нотраја дуго а пуковник Бинички доби и трећи налог од шефа врховног штаба у коме му јавља да се ии друт његов дапошњи налог неКе извргиавати „јер се ситуација променила" него он са шумадијском дивизијом да заузме висове на десној „обали" драгоманске клисуре са фронтом између Драгомана, Прекрсја и Калотинаца (сада тај положај заузима дунавска дивизија) јер тамо је и онако његов десети иук. На томе положају треба Бинички да се утврди. Наравно о иријему и извршењу овог налога одмах да извести. Ово је бедноме грозничавоме команцанту шумадијске дивпзије било већ и сувише. 1)а.ч луаг Њт всћоп 211 <1итт! Нико му не може с правом замерити што он после те треће заповести на дотичном месту вели : ..Отаљо мога здрантл било ј,е таково да се нисам више