Otadžbina

СЛИВНИЦА

био нападнут, чим је опазио да га обклазе, наредио је одступање, и придружи се свом батаљону. Око 12% по подне сти]'ао је у помоћ томе батаљону не други какав батаљон истог нука из Прекршја, пего један батаљон из ХТ-ог нука, а тек када је командант шум. дивизије нарочито наредио, одвојио је мајор Лаза Павловић једну чету од својих два батаљона и послао је „ради чувања друма". Иосле кратког пуЈпкарања — прича г. Павловић — напалн су Бугари лево крило његовог иетакнутог батаљона бајонетом и принудили га да одступи. Десно крило држало се јога неко време, но око 3' |о сата по подне наауштен је цео аоложај, и бород је прекинута. Утрошено муниције 83.934 метка, рањено 12 војника, нестало их 8" и — то је цела борба Х-ог пука овог дана. Да није његов командант мислио да је онај један његов истакнути батаљон довољан да задржи офанзиву Бугарске војске? Па кад је видео да се десно крило држи до 3% сата но иодне, што не иотрча и он са својпх седам чета у иомоћ, кад је видео да- се већ ангажује и Х1-ти пук? Зашто бар није иокушао да се брани, него тако нп за што губи 20 људи и 74.000 бојевих метака? ХТ-ти пук имао је заповесг да данас 10-ог Новембра, по могућству до 11 сати пре подне, буде у Драгоманском теснацу, једно за то, што ће данас Његово Величанство обићи труне, а друго што шумадпјска дивизија има да смени дунавску. Пук се кренуо пз Недељишта и Габра, где је преноћио између 9-ог и 10-ог, на је преко Владиславаца, Чорула и Драгојла стигао на Драгоман у 11V, часова пре подне. Тек што се пук груписао. стиже и Његово Величанство Краљ. Пук Га је поздравио, а Његово Величанство благоволело му је изговорити неколико похвалних речи. По нарочитом наређењу Његовога Величанства, мајор Цинцар-Марковић заузео је са својим пуком резервни положај у иочетку Драгоманског теснаца, иза шестог пука дринске дивизије и оног истакнутог батаљона Х-ог нука.