Otadžbina

580

сливница

гом бата.љону да заузме косу изнад друма, позади Ш-ег бат.. Х1-ог п. и да одатле спречи даље противниково продирање преко Кадотинске долине, н да прихвати 3-1 .и батаљон Х1-ог п. ако би н он, остављен од тестог пука, одступио. Али аротивник је иослв овог иокрета наиуспгио своје настуиа/бв, шта вигие и ирема 3-ем батаљону Х1-ог иука зауставио се, јер је на скоро и мрак настунио. Мајор Цинцар-Марковпћ бацио је свој први батаљон, неке делове трећег бнтаљона Х-ог пука са пионирском четом (шумаднјском?) на блнске висове изнад Калотинске реке. Х1-ти пук изгј6ио је у овој борби три ногинула војника, 56 пх је рањено, нестао није ни један, муниције утрошио је цео пук мање него онај један батаљон Х-ог пука, утрошпо је свега 51.610 метака. Офицнри и војниди држали су се и овом приликом са пуно ножртвовања , као што доказује факт: да су се ова три батањона XI. пука одржала до мрака пред навалом бугарске силе, о којој ћемо мало даље видети колика је била. Ја хита ли би било да се тако држао и X.. пук, да је учествовао и ХП-ти пук шумадијске дивизије, да се мало дуже држао шести пук дрински? Остале трупе дринске дивизије бориле су се иред Владиславцима. Четврти је пук брзо одступио , а за њим и пети. Они су имали 180 рањеника. (Докле је шести имао сам 110 рањеника). Мајор Цинцар-Марковић остао је са својнм пуком на ноложајима, где гаје мрак затекао ио свршеној борби, докле год није иримио заиовест од свога дивизијара, која је наређпвала: да он са својим, са ХП-им и Х-им пуком, с ескадроном , пионирском четом и осталим ситним „частима" дакле са целом дивизијом шумадијском одступи до зоре с оне стране лукавичке. реке. Но како су Х-ти и XII ти пук одстунили раније другим иутем , не јавивши ништа Х1-ом пуку, то је мајор Ц. Марковић наредио одступање свога пука тек у три сахата носле нола ноћи. Одступање је извршено уредно и без н какве сметње од стране нротивникове, и тоиозади свију наших труиа.