Otadžbina

С Л И В Н И Ц А

585

енаге. 7. и 8. Новембра стигло је у Сливницу новихтруаа 16.000 људи: приморски, трновски, пловдински, татар-на-зарџички пук, осем тога коњице п артиљерије. Све је то дојурило у дневним маршевима од 60—70 километара." Ево како описује Хунгербилер ') то марширање : „Приморски полк (УШ-ми) чекао је ваздан 5-ог у штацији Сејменли на жељезничке возове, са којима је имао да нође. Они стпгоше у 5. с. у вече, и састојали су се из отворених вагона за робу. У сваки је смештено по 60 људи стојеКки. У 2 сата после пола ноћи искрцани су у Сарамбеју. Одмах су почели маширати без одмора до Ихтимана. Ту се пук одмарао три сата. За тим је маширао до Вакарела. Ту је командант пука прочитао својим трупама извешће, које је добио из Сливнице, да ће се можда позпције изгубити ако пук брзо не стигне. Цео пукје одговорио „ради старати се" и пошао даље ускореним маршем. Око пола ноћи стигао је пук у Софију, Како међутим беху стигли повољнији гласови са позиције, то је пуку дат одмор од нет сати. 7. Новембра у 2 1 ', сата по подне јавио је пук свој долазак у Сливницу Кнезу. Тај се пук може хвалити да је за 38\., сати прешао стотину километара ваздушне линије, и то још преко једног теснаца , што није ситница нрећп преко планина по онако ружном времену. .Ја на ту конту мећем још 20 километара, уз оних 100 ваздушне линије. На 120 километара ценио је и командант приморског пука растојање од Сарамбеја до Софије. То значи 15 сати дневнога марша! За тоје Кнез и дочекао овај пук са речима: „Ви нисте маширали^, ви сте летели!" „Тако маширати може само она пешадија, коју не убија чизма. Лаки меки оианци, без потпетница. у којима људи више клизе него што иду, врло су удесни за форсирано маширање. Махна им је што су у њима ноге мокре и кад Ј ) 1 с. стр. 131.