Otadžbina

СЛИВНИЦА

„Овзј покушај — вели прајски официр ) — да се Србима одсече повратнпда. да се ухвате и униште у Драгоманском теснацу, није испао за руком, јер тај пук није могао довољно брзо да продре кроз оно море од стена и брда. Вен дерев није имао дугачак пут да пређе па да се непримећен привуче. Али какав беше то пут! Војницн су непрекидно морали нужати се уз брда и низа стење, и после неколико сахата таквих напрезања, не беху прошли нп неколпко килоиетара ваздушне линије 2 . Али овај покушај за обилазак оиет нпје осгаб без и какве користи, јер без њега не би Срби наиустили своје позицпје на друму, тек што су Бугари пошли на јурпш". Остало што прича прајски официр, као н. пр. да је кнез Бугарски пстога дана, 10-ог Новембра ушао у Цариброд и т. д. еве је нетачно, то се догодило тек 11-ог Новембра. Ама има нешто врло интересантно у књизкици прајског официра, што је аутентично, и што ћемо овде у целости саопштпти. То је депеша великог везира од 10-ог Новембра и одговор на њу кнеза Батемберга. Ми смо на своме месту цитирали ноте бугарског министра спољних послова г. Цанова п депеше кнеза Александра, у којима је обојици свака 2 — 3-ћа реч „интегритет отоманскога царства" п вазалност бугарске кнежевине, у којима се Порта богоради за помоћ, у којима се кнез и народ бугарски безусловно предају Султану на милост и немилост, новлаче своју војску из Румелије, само да им Падишах помогне против за1едничког непријатеља. На то заиомагање стигла је кнезу Александру оваква депеша турског великог везира: 1 1ј. с стр. 59.

2 Којешта ! А наш је ^енералштаб држао да јс туда равно као длак јер он је баш туда послао нашу коњилку бригаду у Софију. отаџбнна кљ. xvii., св. 68 -ма 39