Otadžbina

39*

Е • С Л II в н и ц л 595 „Нримио сам јучерашњу депешу Вашега Височанства. Конетатујући још једном да је Србија рат објавила, сматрам ;;а ДЈ г жност поновити: да је Царска влада требала да саречи иеиријатељску инвазију , јер ја сам био отшиао у Румелију једино за то, да снречим проливање крви, и да осигурам ред и зшр, који су услед догађаја могли бити поремећени, дакле једино с обзиром на Србију,- а мој долазак у Румелију није имао никаква иосла са царством. Пошто је Србија, протпвно међународном и народном праву, и без и какве казне од стране суверенога двора, повредила земљиште Кнежевине, изјављујем да сматрам као свету дужност спрам оних који су на бојишту пали. п спрам моје војннчке части да не иредложим и не иримим иримирје, док се бугарска територија са свим не очисти од сриских труиа, и да Ку тек на неаријшпељском земљишт) лристати на уговарање мира. „Што се тиче мишљења Вашега Височанства, да Србија дотле неће послушати савет Портин да повуче сво.је трупе са бугарског земљишта, док се у Румелијп са свим не поврати §Ши8 с|_ио ап1е, то се усуђујем не делити то мишљење Вашега Височанства. Односно псртиног предлога да пошље и,арског комисара у Филииоаољ, пре него што Србпја очисги земљиште Кнежевине, ја сматрам за дужност да изјавим. да бп у садашњим нрпликама, када ее ја налазим на челу војске и када сва моја напрезања имају само једну цељ, да ослободим земљу, да би изашиљање царскош комисара било оиасно ио мир и ред у румелијском становништву. Према томе биће Порта тако благонаклона , да ово питање одложи, док се мир са Србијом не повратн. Александар." Истога дана отправио је и г. Цанов једну ногу свима силама у којој каже да, ако се шиљање царског комисара не одложи: „ Кнез скида са себе одговорност за несреИу, ноја Ке се у Румелији десит.и."'