Otadžbina

XXXVII

Срби су дакле били побе^ени на Еосову, али је и Турке ова нобеда ек.уно стала. Сем Мурата погинуо је и принц Јакуб и млоге старешине. У Европи сматрала се је ова битка у ночетку као пораз Турака само с тога, гато им је султан на бојипггу осгао, јер то бијаше необичан појав. Губигак војника био је тако велики, да нису били способни за даље продирање, него су се врагили у Једрене, и носле је наскоро и мир закључен са царицом Милицом 1 ). Србија је тиме дошла у још нижи васалски положај, а да мир буде трајнији нови султан Вајазит узе за жену најмлађу кћер кнеза Лазара Оливеру (Милеву). Ето тако се завргаи ова јуначка борба Срба, којима частољубљс и народни понос не дозвољаваху да подносе државно унижење. Да је борба била јуначка и очајна аризнају сви Турски историци ; тврде велике спреме Муратове за овај рат; доказује успех Срба у почетку боја; показује ритерско држање свију Срба, који су пре и после боја заробљени били ; а најодличније ноказује јединствено и светло дело славнога Обилића. А да је цео српски народ био запојен частољубљем и самопоуздањем, сем смеле и јуначке одлуке да зарати с Турцима и ако је млого слабији, — јога казује и народни певац усгима браће Југовића, кад их јн при поласку из Кругаевца на Косово, царица Милица њихова сестра редом загрлила и сузама преклињала, да бар један од њих остане. те ,да има брата од заклетве." Богако Југовић кнежев барјактар први јој је одговорио ; »Иди сестро, на бијелу кулу ; »А ја ти се не би повратио, „Ни из руке крсташ барјак дао, »Да ми царе ноклопи Крушевац. »Да ми рече дружина остала: »Гле страшљивца, Пошка Југовића, „Он не смједе поћи у Косово, »За кр^т часни крвцу прољевати. »И за своју вјеру умријети." Колико се частољубља и родољубља огледа у овим редовима! Због гаквог пожртвовања косовских јунака, народ српскн прославио их је несмом ; а садањи нарашгајн, после нет стотина година, помињу њихова јуначка дела и захвални су им на дока1 Син њен СтеФан тек ако је имео 9 година.