Otadžbina

ЈЕДЛН ПОГЛЕД Н.\ ИСТОР11ЈУ СВКТЛ

591

VII Да видимо. какав је утицај имало хрпшћанство на народе, који су на рпмску царевину навалили. Пре него што је и отпочела сеоба народа. почело се ширити хришћанство међу германским племенима, која беху у суседству римске државе. Аријево учење, осуђено никејским сабором као јерес, нашло је уточишта ван гранпца римских, најпре код суседних Визигота и Острогота, а за тим и код Бургунда. Вандала, Лонгобарда. Свн ови попримаше хришћанство по Арнјеву учењу још у IV. и V. веку. Вандали и Остроготи остадоше упорно у Аријевој јереси, п то беше поглавити узрок њихове пропастн. пошто беху у супротности са покореним народом. који је католичку веру исповедао. Визиготи. Бургунди. Лонгобарди у течају VI. и VII. века напустилп су јерес п постали католици. Францп су на измаку V., а Англо-Сакси на измаку VI. века непосредно из многобожачке вере прешлн у католпчку. Сви ови народи, из којих се састојало становништво данашње Енглеске, Француске. Шпаније, Италије и већег дела Немачке, иримили су хрншћанство из Рима и сматрали су римског папу за главу цркве. Доцније се број папиних духовних синова умножно западним Словенима , Скандинавцима, Маџарима. Док су пане тако шириле обим своје духовне властн. а с њом и утицај на владаоце и народе евронске : дотле се у Цариграду водиле бескорисне иреипрке о догматским суптилностима. н. пр. да ли је друго лице свете тројнце истоветно с првим, илп само слнчно ; да ли је у Христу једна природа, или две ; једна воља, нлп две. Докле се о овнм и сличним питањпма озбиљно пренирало. докле је гго који пут ради овакпх препирака и крв потекла ио улицама цариградскпм : дотле је Мухамед код Арапа установио нову веру, и његове прнсталице. опнјене верскпм Фанатизмом, отеле су од ВизанОТАЏБ1ША, КЊ. XXII. СВ. 8^ : . ; -