Otadžbina

ЈЕДАН ПрГЛЕД НА НСТОРПЈУ СВЕТА

599

Лонгобарди, који од Византнњана отеше северну Италију. А кад Лонгобарди бацнше око и на јужну Италију, пана им, сад опет у савезу сВизантијом, стаје томе на пут. У то се у Цариграду појави иконоборство, а папа да би се отресао и сенке византијског госпоства — позива Лонгобарде, да отму од Грка егзархат равенскн, што ови и учпне. Али сад се опет Лонгобарди осиле и њихов краљ полази на Рим Папа зове у помоћ Франке. који прво одбију Лонгобарде од Рима. а за тим оборе п саму државу лонгобардску, Паиа узурпатору Пиппну поклања краљевску титулу, а овај паии равенскп егзархат. што га је од Лонгобарда отео. То је почетак папине световне власти Папа помало зазире од својих нових заштитника. IIпппнов син, Карло Велики, силан је владалац и сања о круни Константиновој. Папа се боји, да ће у заштнтнпку стећи господара : али се најпосле предомисли, да ће најбоље бити. ако он сам поклони Карлу оно. што ће овај нначе и сам узети. Тако је папа пзненадпо, уираво рећи збунио Карла са царском круном на божпћ 800. годнне. Пз овога чина изводиле су папе доцније право владаоцима круне давати и одузимати. Карлова се држава распада. Царска круна прелазп на немачке краљеве, који се внше мешају у Италију, него што је папи повољно. Папа се обраћа норманскпм гусарнма. њима даје херцешку и краљевску титулу. уступа им Сицилију и Напољ. само да га бране и од Немаца и Внзантије. Али норманска династија изумире, наследница норманскпх краљева удаје. се за Немца, Барбаросина сина Папа поклања напољску круну Французу, Карлу Анжујском. који побеђује Немце. Сицилијанска вечерња доводи Арагонце у Италију. и с*ад отпочиње непрекидна борба пзмеђу Француза, Шпањолаца и Немаца за превласт у несрећној Италији: борба, коју потпнрују и руководе римске папе. држећн све ове супротне елементе у рак-