Otadžbina

ЈЕДЛН П0Г.1ЕД НА ИСТОРИЈУ СВЕТА

607

Са јачањем монархијске власти одмах се појавл.ују освајачки спољашњи ратови из личног властољубља, или у династичном ннтересу појединих владалаца. Такав прнмер виднмо још у средњем веку у стогодишњем рату између Енглеске и Француске. А у новом веку оваки ратовп вођенп су врло често. Француски Карло VIII, Лудвик XII н Фрања I рат.ују због Италије. Хенрик IV. клони се освајачких ратова и брине се о бољитку своје државе. Али унук његов, Лудвик XIV., одступа од разумне политике свог деда. Он троши снагу своје земље у династичним ратовима, а у псто доба служи католичкој реакцији укидањем нантског едикта и објавом рата Енглеској. којој намеће за краља католика Стуарта. Потоцима је текла крв, док је поиео свог унука Филипа на шпански престо, а на скоро за тим умро је с болом у души. што је видео. да толиким жртвама у новцу и крви није узвисио Француску, већ њену супарннцу Енглеску. XIV. Док је у другим европским државама овладао ансолутнзам, Енглесна је међу монархијама једина била бранич и чувар политичне слободе и правог парламентаризма. Прогнавшн Стуарте, Енглеска је од новога краља Вилхелма III. изнуднла све гарантије за нотпуну грађанску слободу и све услове за правилан развитак уставног живота. — У ратовима с Француском Енглеска је иоказала своју одсудну надмоћност на мору и истисла своју супарницу из источне Нндије и Клнаде. Француска јој се осветила тиме. што је иомагала устанак североамериканскнх насеобина и њихову независност од Енглеске, а ова је нашла себи накнаду за изгубљене насеобине американске у освојењу Источне Индпје У 1'усији пзумире династија Рурнкова. Убица младог царевића Димитрија, Борнс Годунов, меће на своју гре-