Otadžbina

СРБ11ЈА. НА ББРЛННСКОМ КОНГ-РЕСУ

50.1

била је приморана да се и по други пут лати оружја. и услед сталног напредовања, рејон њене акције захватио је скоро целу Стару Србију. Како би се она могла повући из тога рејона и напустити његово становништво освети Мусломана, а да та земља не потоне на ново у страшну ситуацију, која не може ником ићи у рачун ? Најбоље средство да се тамо осигурају благодати трајнога мира, то је задовољити легитимне жеље становннштва, ослободити га и сајузити са мајком отаџбином. Ако би се земља, која данас саставља Косовски вилајет. сјединила са Србијом, ова би имала Дрину п Лим као своју западну границу, која обухвата и Мали Зворник, о коме је гштање свршено још 1831, и само задоцњење у извршењу беше доцније непресушни нзвор заплета са високом нортом, Јужна граница обухватала би околину Кичева, Скопља и Егри-Паланке, а источна би обухватала Трн, Пирот, Белграчик и Видин Једна партија земљишта с оне стране Тимока. безупловно је цужна за одбрану српске границе на тој страни. Догађајн првог рата то су доказали, јер су Срби морали да напусте тнмочку линију. којом донимирају висови на десној обали Тимока, целом дужином те реке. Осем стратегијских разлога, који су од највеће важности за једну з.емљу, која има да брани своју независност, један ноглед на карту довољан је да убеди, да је та територија, насељена у већини српским становништвом , и опкољена Дунавом. који је природно сједињује са Србијом, безусловно нужна Књажевини, како због тоиограФске конФигурације, тако и због слободног трговачког покрета на Тимоку. Прилон<ена карта с објашњењима одређује прецизније границе земљишта које данас Србија тражи за себе. Умирена на тај начин односно судбине њене једнокрвне браће, постављена у боље усл.ове, заштићена гарантијама које би јој осигуравале напредно развијање, Србија би била прожета дубоком захвалношћу спрам великих сила, јер би њихово благонаклоно старање створило ово