Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

60б

— Шта, зар већ кукавица ? рече Степан Аркадијевић изишавши из шипрага. — Да. чујем — одговори Љовин, нерадо прекидајући тишину својим гласом који чак и њсму беше непријатан — Оне сада брзо! Фигура Стеиана Аркадијевића зађе опет за шипраг, и Љовин је само видео где плану кресавица, коју за тим замени ватрица на цигари, и модар дим из ње. Цак — цак ! То Степан Аркадијевић запе орозе на својој пушци. — Ама шта то виче? — упита Облонски, обраћајући Љовинову пажњу на некако протегнуто гукање, као кад би некако ждребенце танким гласом рзало играјући се. — Зар не иознајеш? То је зец мужјак. Али доста је било разговора. Слушај, лети! — скоро викну Љовин, заиињући орозе на својој двоцевци. Из даљпие зачу се танки писак, и по такту, који је тако добро позиат ловцу. после две секунде други, трећи, а после трећег писка, већ се чуло хр.чање. Љовин гледа десно, лево, и угледа пред собом, на мутно-голубијем небу, тицу где лети преко дрва. Она лећаше право па њ. Он зачу њено хркање над својим увом, могао је да распозна дугачки кљун, и врат њен. У тренутку када је Љовин узе на нишан, иза шипрага где је стајао Облонски, сену црвена муња. Тица као стрела окрете на ниже, па одмах у вис, и опет сену муња и зачу ее пуцањ. Тица затрепта крилима, као да се одржи на ваздуху, стаде за тренутак, па онда шљопи о мокру земљу. — Да нисам промашио? — викну Сгепан Аркадијевић којн пза дима не могаше видети. — Ево је — рече Љовин показујући Ласку, која беше уздигла једно уво. а впсоко маше својим чупавим репом, па лаганим корацима, да би задовољство дуже трајало, и готово омешећи се, носп убијену тицу своме госи. — Мило ми је, што си је погодио — рече Љовин и ако је осећао завист, што он није убио ту шљуку. — Срамно сам промаггшо из ирве цеви — рече Степан Аркадијевић, пунећп пушку — Иш ! Лети ! И одиста зачу се иискање једно за другим. Две шљуке играјући се и догонећп једна другу, налетеше преко самих глава ловаца. Нлануше четири нушчана метка, али шљуке обрнуше као ласте брзо назад, и нестаде их

Лов је био прекрасан. Степан Аркадијевић убио је јога два комада, п Љовин два, само други није нашао. Смрче се. Јасна сребрна вечерњача сјајила је ниско на западу, својом нежном светло-