Otadžbina

ИЗ ДРУШТВА

ДРУШТВО „С В. С А В Е" (Свршетак) После нодатака, изнесених о постанку и напредовању Друштва Ов. Саве, о броју његових чланова, о сумама улога, и добровољних прилога, што их је до данас имало, на реду би било да прегледамо: шта је Друштво Ов. Саве до сада урадило н постигло; колико је одговорило поетављеном задатку; колико је задовољило оне наде и очекивања, које на њ управљаху родољуби српски. У узаним границама ослобођене Србије, погато је с великим напорима и жртвама скинут с ње азијски јарам, који је тако дуго изнуравао народну снагу, беше и сувише драга стечена слободида, а патње и муке беху одвећ скорашње, да би се могле брзо заборавити. Народна мисао, која Је руководила ослободиоце српске, наскоро је почела губити своје моћп. Егоистичко задовољење у сепартистичком схватању слободе постајало је све више покретач мишљења п делања у слободној Србији. Заменити тешку и крваву борбу господовањем, канетановањем, »кнезовањем", беше положај и сувише примамљив, да би се лако могао ставити на коцку. И ако је по кад кад бивало тренутака, у којима се чинило, да је онај стари патриотизам српски, пун жртава и самопрегоревања, остао неослабљен, неувео; тренутака, у којима се крепила нада за ослобођењем целог потлаченог Српства; — то беху само тренутци обећавања и надб. Они су, на жалост, брзо пролазили, а Формула за изговор беше лако скројена: још није време !.,. Такво гледиште и осећање беше од пресудног значаја за народну мисао. Брига о домаћем уређпвању није давала довољно маха, да би се могло озбиљније радити за крајеве ван слободне Србије. Српски државници и српска интелигенција за последња два деценија мање познаваху прилике у Српству и границе, до којих се простире српско племе, него ли за доба Милоша и Михаила '... Нетражећи тачнијег обавештавања о језику, обичајима и осећајима у разним крајевима српским у туђини; не познавајући добро историју свога народа; немајући правога појма о простирању и множини српских огњишта; немајући дакле рачуна о себи самима, — природно је, што се често упадало у такве погрешке, које су нам се доцније скупо светиле. Поетска Фраза, да је довољна само једна