Otadžbina

ИЗ ДРУХПТВА

635

родољубљу, Друштво Св. Саве има данас под својом заставом искуиљено велико коло одличних родољуба и из најудаљенијих крајева. Данас се већ опажа национални покрет и онамо, где беше мртвила; данас с већом жудњом упиру очи на Краљевину као на културни дентар српскога племена, као на Пијемонат српски, из којег треба да заблиста зора слободе целокупнога Српства. Кад је Друштво Св. Саве отпочело свој рад, једва је и било које српске школе у Старој Србији, и то тек у севернијим крајевима њеним, с ове стране Шаре. Бугари пак, охрабрени нашом нехатошћу, развијали су брзо велику пропаганду, нарочито с оне стране Шаре и око Вардара, трошећи грдне суме на школе и цркве. Данас пак, и ако не само друштвеним средствима, а оно свакојако почетком, заузимљивошћу, подстицајима и ралом његовим, пма у тим покрајинама око 80 школа. Друштво је давало помоћи учитељима, свештеницима и школама у разним крајевима, а нарочито оним, у којима је таква помоћ била најпреча. Оно је обдарило многу сиромашну цркву одеждама, утварима и књигама. Притекло је у помоћ многом родољубу, који се бори и ради за велику народну мисао. Али, према незнатним средстима, које је имало на расположењу, није се могло упуштати у патриотске послове замашније природе; није могло радити систематски, извођењем утврђених планова у културном и просветном смислу: .једва је могло подмиривати малени део оних преких потреба, које су се појављивале; једва је могло пружати незнатну помоћ онамо, одакле је истраживана и очекивана. На српском је родољубљу, да овом патриотском друштву створи више средстава, да би и с већим успехом могло радити у правцу постављеног задатка. Друштво је прикупљало, па и само штампало списе патриотске садржине, и растурало их у народ. А зарад лакшег остваривања свога задатка, основало је овде у Београду Светосавску Школу и пансионат за српску омладину с разних крајева. О књижевном раду, као и о раду на овим установама, имамо детаљније нодатке у извештајима Главног Одбора, и ми ћемо из њих иовадити важнија места. * Важност књижевног дела друштвенога рада, ујамченог 2. и 11. чланом Основних Правила, несумљива је. Растуривање књига у народ, и то књпга пробране и патриотске садржине, од велике је користи за буђење народне свести, за подстицање на рад и пожртвовања у натриотском смислу. Његова се важност увећава, кад му се поред тога ггостави још и задатак, да слика ираво стање разних крајева племена српског. Кад се сетимо наших погрешака, и то на