Otadžbina

ИЗ ДРУШТВА

639

дава свој опстанак и трошак, који се на њу чини, и у велико задовољава онај патриотски циљ, за који је и основана. Приправни је одељак већ дао неколико учитеља, спремних и по знању, и по карактеру и по осећајима, да с великом вољом и енергијом послуже школи и народној мисли у својим местпма рођења. II Пансион је основан у 18 88. г. у циљу, да се из броја оних младића јужне Старе Србије. који су почели долазити овамо у већем броју, понајвише из бугарских школа, створи што брже и што већи учитељски и наставнички контигенат, а да се у исто доба може лакше утицати у смислу друштвеног задатка. Прве је године било у пансиону 32 питомца, који су били унисани ученици у учитељској школи, гимназији, а неколико њих и у В. Школи. У самом пансиону беху заведена нарочпта вечерња предавања о језику, српској књижевности и историји. Управа пансоина била је поверена члану Гл. Одбора г. Милојку Веселиновићу. Успех, који су ови ученици показали на крају прве школске године, окуражио је Гл. Одбор толпко, да је, поред обећане помоћп, пристао на предлог, који му је учињен о повећању броја питомаца у пансиону. Тада је приновљено још 34 питомца, међу којима и 8 девојчпца. Од питомаца беше већина таквих, који су били у бугарским школама у Солуну, Скопљу, и др. местима, и то по 6, 7 и 8 година. Тада је учињена погрешка, што не беше остављено самом друштвеном одбору, да преко својих повереника и пријатеља учини избор питомаца, већ су и позвани и непозвани старали се да пошљу само што већи број. С тога је у друштвени пансион ушао и такав елеменат, који није одговарао циљу самог завода ни друштвеиом задатку. Сем тога, не беше ни удесности за толики број питомаца. У згради, за коју друштво плаћа кирију на тај циљ, једва је могло бити смештено до 30 питомаца ; остали су били размештени по приватним кућама и остављени без надзора. А што је најгоре, одласком пређашњег уцравника ван Србије, беше олабављен надзор над пансионом, а управа се друштвена узалудно старала, да добије иодесно лице за то место. То беху узроци, што пансион у другој години није могао бити више оно, што прошле године. То беху узроци, са којих је управа друштвена морала набрзо терати неколике ученике из пансиона. То беху узроци, који дадоше маха шовинизму чиновника овдашњег бугарског конзулата, да на неприличан начин умешају своје прсте у пансион друштвени, и да обећавањем и давањем новаца врбују поједине учениче и шаљу с бугарским пасошима у СоФпју. Како се ова ствар завршила дипломатском преписком и „ иризнањем иогреш ке сс од стране бугарског конзула. познато је. Као што смо на-