Otadžbina

610

грчке мисли

крет времена, и што нису Бугаре претекли, као што су могли, у покрету против злоупотреба грчке јерархије. Велика је погрешка што Срби тај покрет, започет и изведен у Србији одмах после ослобођења а извршен око 1830, нису и даље у старим српским земљама наставили. То су могли и то су дужни били, али'је опасност од Бугара сувише дуго остала сакривена оку наших политичара. На послетку колико су Срби и Бугари у антагонизму међу собом због извесних области, које и једни и други желе, између како српског тако и бугарског и између грчког прог рама велика је провала. Две су само па и то негативне тачке, које су сличне међу Србима и Грцима. С иетим осећањем гледају Грци и Србе и Бугаре. Али видећи да им је бугарска Ексархија пресекла успешно заиочето погрчавање, а бугарска им политика отргла са свим из руку Источну Румелију, коју сви њихови етнограФи сматрају као грчку земљу с нешто помешаних Бугара, и видећи да су исти узроцн и Србе огор • чили против Бугара — Грци би више теглили Србима, под условом да Срби од њих ништа не траже (или да у потраживању врло умерени буду *) и да им помогну отети од Бугара оно што они мисле да су им Бугари преотели. Међу тим и ако су узроди хладноће исти. српски су разлози скроз разлпчни од грчких, и на крају би се морао излећи међу Грцима и Србима исти сукоб, који већ стоји међу Бугарима н Србима. Јер против Ексархије Србима је криво не за то што се од велике цркве одвојила, него за то што својом нроиагандом улази у СФеру српску; а у тој сФери и Срби би од грчке цркве морали тражити исте гарантије које и Ексархија, и ако може бити у друкчијој спољној Форми, нити би Срби могли равнодушно гледати погрчавање чисто словенских места, којим се грчка јерархија н грчка иропаганда и дан данас без*) Грци би се, на принер склоиили да Србима, уступе Полог (еа Сконљем) Еуманово, Овче Поље и П рилеп, али већ око Охрида, Битоља и Струм ниде 6 илј бн јава посла.