Otadžbina

ЖИВОТ У МОРУ

617

је утврђена бисусом за камен. Има је толико на појединим острвима, да се острво црни од љуштура Ако пробамо да је откачимо, зачудићемо се како је необично јако привезана за камен. Најјачи талзси нису кадри да је откаче. Мост у ВМе^огсЈ-у могао се само тако одржати, када су стубови билиобложени овом шкољком Власт је строго казнила сваког онога, којн би ма и једну шкољку узео. Како се ова животиња необично брзо нлоди, то је она брзо нокрила све стубове моста; сада је мост тако чврст, да >му никакви таласи не могу наудити. Ова је мала животиња кадра дакле да створи нешто сталније, него човек. Али сем ове услуге човеку, ова му је животињица добро дошла и као храна , јер по Кобелту од 30.000 становника таренгијске области хране се овим животињама. Поред ових шкољака налазе се многе друге које поморци једу. Већином су шкољке мале, на обалама Бретање, али у топлим морима има их које могу ванредно велике бити; такова је ТгМаспа §1§аз која живи у индијском океану и у којој често има до 3000 кнлограма. Љуштуре од ове шкољке виђали сте у католичким црквама које служе као суд за водицу. Прпча се да ова животиња, када отвори љуштуру може да светли, али је права истина, да ако се и у такп отворену љуштуру баци најдебљи конопац, она га пресече као секиром. Због тога мрнари пазе добро да у мору непажњом не увуку ногу или руку у љуштуру, јер су сигурни да би их изгубили. Поред ове опасне шкољке која је опасна за појединца, има шкољака које су опасне по масу морепловаца, такова је Тегес1о пауаНз, коју још зову СаЈатИаа по\'тт. Ова шкољчица буши лађе. Португалски мрнари