Otadžbina

100

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

се налазе врло многе политичке и грађанске слободе, који се одликује слободоумнпм духом, ја апелујем на Њега, да Он пружи народу још један доказ више Свога слободоумља, да Он предложи или да свој пристанак даде, да се смртна казна за политичке кривце укине, и да се та одредба унесе у Устав Мени си чини, господо, да ћемо учинити велики грех ако овај додатак не унесемо у Устав, јер ће се у Великој Народној Скуиштини за цело наћи људи који ће ово иредложити. Кад је газда Сима ово изговорио беше ми криво што сам. зачикан његовим првим речима, овако тачно бележио његову беседу. Ах ћир-Симо! Дакле к тебе те" није за салату некаквих узвишених начела хуманитета, која имају милосрђа према судбини политичких људи; „тебе те» је за печење популарностн, које осигурава на изборима, «тебе те п страх да ти ко други не уграби овако леп предлог!.... За то ли ће ови људи натоварити грех на своју душу ако не усвоје твој предлог?.... Г. Димитрије Катић потпомаже предлог г. Симе Несторовића, само што он тражи, да се смртна казна са свим укине, или ако се то не би могло, онда бар да се укине за политичке кривце. Даље тражи да се у Устав стави и ова одредба: Телесна казна не може се у Србији никад завести. Г. Ђ. С. Нешић држи да је редакција предложенога члана са свим подесна јер је начелно изречена за све случајеве, јер се не може применити ни једна казна која није законом заведена. Противан је укидању смртне казне за политичке кривце који граде преврате, атентате итд. јер ти људи потресају целу земљу и у тим потресима страдају толики људи ни криви ни дужни. У једној земљи у којој се смрћу казни онај који је украо десетак динара, само ако се та крађа окарактерише као опасна, у таквој земљи штедити живот ономе, којм је узрок толикој несрећи, значило би ругати се свакој правди, значи окуражавати бунтовнике и превратнике