Otadžbina

110

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

која није никла из самога народа; он вам заборавл>а да каже, да се у тим земљама устав стварао силом а не добровољно , а тамо , где се устав даје земљи добровољно без икаквог притиска, где владар излази тежњама свога народа на сусрет, у таквој земљи господо моја, владар има право да захтева , да се на њега не пуца као на зеца у шуми а да таквог убицу при свем том ни глава не заболи. То, господо, не може бити, то Ја, господо, не дам. Г. Арсеновић правио је разлику између простог и политичког злочина, и налазио је, да је просто злочинство теже од политичког. Али г. Тодоровић од своје стране врло је згодно напоменуо, да је кривица једног политичара, једнога човека интелигентог који уме да мисли, много тежа . него ли једног простог човека , који какав злочин учини у јарости својој. Поред свега овога, узео сам, господо, реч у овом питању још и због тога, да обратим вашу пажњу још на две ствари, које су у току овог претреса избиле на површину. узео сам реч, да докажем да година 42 и 58 нису једнаке за Србију, да су оне различне по своме историском значају. Г. Драгојевић је напоменуо 42 годину и све оне људске жртве с којима је скопчано протеривање представника народ. дизастије. Г. Катић одговарајући Драгојевићу напоменуо је 1858 г., и каже како чиниоци тога политичког преврата седе данас заједно с нама , и сад су корисни и угледни чланови нашега друштва. Ја, господо, као Краљ Србије , не дозвољавам да се година 1842 упоређује с 1858; оне се по своме значају историском и политичком никако не могу изједначити. Српска држава и сриска народна династија , које сам Ја нредставник, нису постале 1858 године, не господо, Српска држава постала је храбром мишицом Таковског јунака; Српска народна династија није наметнута Србији каквом страном силом, она није постала ни путем каквог уговора, нити услед каквог скупштинског решења, нити пак услед какве ве-