Otadžbina

јвдлм поглед на економију као иауку

25

идеални норедак ствари, који он назива природним, и који би се тспоставио, ако би се оставило слободно поље природним законима спонтаним тежњама људске природе; али, вели, и у томе поретку мора бити закона којима се регулишу односи својиие, наслеђа, породичног права и т. д. Према томе он пије одрицао улогу позитивног прапа, у сузбијању борбе неједнаких економних снага. Смит изводи начела правде из покретача са свим супротних покретачима себичности и самоинтереса. Правда је по њему излив нагона и осећаја љубави, племенитости, удружљивости, доброчи[1ства и, т. д. (ћепеуо1еп1 аГГес^опз), дакле оних елемената којима се паралишу дејства егоистичног нагона. Правдом и правицом треба спречавати неморална де]ства којима се вређа личност , својина, п част појединаца. „Најсветији закони правде којих повреда захтева најјачу освету и казну јесу закони, којима се штити живот и личност наших суседа, за тим долазе закони, који чувају нашу својину и државипу ствари, и на нослетку закони, којима се штите т ;1к0 звана лична права, или права на потраживање оног што се неком дугује обећањем других« 1 ). Из нагона природе човекове, који није ништа друго, до излив осећаја симпатије у облику правде, (Јмит изводп све социјалне врлине. Од свију њих правда се разликује тиме. штоје апсолутно нужан елеменат за опстанак људских друштава, без кога би пеограничена влада егоизма интереса одвела остварењу Хобсове теорије застрашења — наступио би вечити рат „евакога противу свију". По души и речима Омитове науке, два нераздвојна покретача, егоизам и симпатија, или како би се рекло модерним философским језиком, егоизам и алтруизам, владају законима заједничког живота. Једаи подстиче човека на рад,, други одржава у равнотежи друштвенп живот. Нагон љубави н симпатије, као што сам напоменуо, порађа правду и врлине социјалне, задржавајући у себи најзначајније црте заједнице. Из егоизма потиче начело корисности, које, изрично вели Смит, одржава у непрестаном покрету рад појединаца и заједница; гони људе на култивисање земљишта, подизање путова. зидање кућа и палата. оснивање градова и држава, изналажење и усавршавање вештина и наука, све ради боље угодности и уживања. Обележивши границе до којих допире егоизам интереса, он је свео у правила механизам по коме се такмичу економне снаге. Другим речима, Формулисао је закон понуде и тражње на тржиштима, који још није изгубио свој значај. Али веома је важно утувитк. да поље интерсса, где се сударају разне економне снаге у ') Тћеогу оГ Ље шога18 8епИтеп(;8, 2е188, 67.