Otadžbina

ЈЕДАН ПОГЈЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

неком „невидљивом руком". Утицај горње теорије код Омита види се отуда. што он вели, да би по систему природне сдободе свака влада имала да се придржава ових трију дужности : да заштићује народ од најезде других народа. да брани лнчност и имовину појединаца и да дели беспристрасну правду. 1 ) Ту мисао узели су представници индивидуализма . и развили је у крајњим њеним консеквенцама. Међу тим Смит се , као што смо видели , знао у томе ограничитп, одређујућп широко поље правплима позитивног права. Сем тога, он на једном месту вели да је бесмислица очекивати да ће се икада у Великој Британнји остварити принцип савршене слободи^ трговине, као и какве утопистичке републике. Поред свију сла.бих страна његове постазке о благодетном утицају природиих закона, које постадоше аксијоме, не само теористама Еећ и ирактпчним државницима, ипак се у његовим радовима наилази на Фина и оштроумна посматрања којима се одликује и од Физиократа и љегових ђака. У колико се с једне стране , занет стањем у коме се тражаше природни социјални поредак, бацио беше у апстракције, у толико опет с друге у конкретним питањима показао је примере најдубљег посматрача Факата. Ретки су писци који су умели тако вешто довести у склад идеје са Фактима. То је најбоља страна његових радова, која се огледа у методи испитивања. Индуктивни и историски правац у истраживању у велико се огледа у познатом његовом економном делу. Он је комбинисао две супротне научне методе измеђЈ којих се онда вођагае борба. Како се у то време беше изгубила вера и ауторитет и доброту установа које су људи створили, то се тежило да се све изложи критици индивидуалиога разума. Извор тој струји није ни који други до теорија природног права. У исто готово време почиње јаче да избија на површину историски нравац кога беху представници: Монтесккје у Француској и Вурке у Инглиској, као реакција рационалистичкој струји. Та два писца тврђаху да друштвени живаљ са свимсвојим установама ни.је творевина разума већ резултанта разних сила у историском развитку. Отуда, при изучавању закона који владају заједничким животом ваља имати на уму место, време, и многе друге прилике јер друштвене установе, вели Бурке, „не стварају се већ израстају«, то јест развитак социјални врши се без наше воље. 2 ) Смит се послужио тим двема методама, дедукцијом и индукцијом (а риогј с!ес1ис1;1оп 1'гот зиррозес! ргтсјр1е оГ паШге апс! тс!ис1дуе \\ г еаНћ оЈ Л г а1;10П8, XII 242. 2 ) КеПес1Јоп 011 Јће Ееуо1иИоп т Ргапсе, ЛЛ ? агка, III, 58, иавод у 11п1егзис1тпЈгеп ићег (.Не Ме1ћос1е с1ег Зоеталу^азепбсћаЛ ипс1 с1ег РоНПзсћеп Оекопотје 1П8ће80п(1еге, уоп С. Меп§ег, 1883, 202.