Otadžbina

ТАМО — АМО (10 ИСТОКУ

311

та је обетована земља индо-британске компанпје данас саставни део велике британске краљевине, накакојеио простору далеко већа од ове. назваху је ту скоро индијском цардвином. А народ Индијски ? Он је небројено нута покушавао да се отресе својих незваних гостију, видећи, да ће му исисати крв; ми смо у средини нашега века били сведоци последњег очајног покушаја његовог, да се ослободи, али смо тада гледали вође његове везане пред ушће британскога топа и разтрзане. — Од тада је настала у британској Индији гробна тишина — један народ од 20 милиона држи у стези други од 200 милиона ; он му кује ланце од његовога рођенога злата, а што претече, (а претиче много) прогута поносити Албион, Има их који мисле, да то не може трајати дуго, на и међу Енглезима има их, што сматрају британоке колоније у Индији само као и бивуак, али ја не мислим тако: Хинде није покорила Британија, него њихова властита индолентна природа ; где је народ такве природе, ту енергија појединаца не може ништа да постигне. Пре Енглеза господарили су Холандези. иаПортугизи; пре ових арапски мусулмани — једна шака л.удп владала је огромном масом Хинда. — А кад се најзад Енглезима избије Пндија из шака, владаће истим народом кб други, можда Француз или Немац, — само не Хинду. Таква је судбина тромих. народа. или „пасивних расаА као што их веома згодно називље културни историк. Сутра дан смо на броду осетили, да смо за 150 мор. ми.ва ближе екватору. Ветрић с краја беше стао и приморје се нред нама купало у танкој јутрењој магли. То приморје беше ниже но што сам га синоћ гледао, а то с тога, што се декански висораван нрема југу спушта ка мору. Та промена у висини могаше се приметити у вегетацији: на многа места виђаху се на крају пропланци густога зеленила, а кроза догледе виђаху се јасно, да су то шуме од кокоске палме. међу којима беху разастрте сиве индијске колебе. Око нодне угледах на обали једну