Otadžbina

ТАМО — ЛМО 110 ИСТОКУ

315-

животиња плива обично близу нивоа, могао сам је пажљиво иосматрати, и опазио сам, да само један пар (вероватно мужјак и женка) крстари око брода и хвата халапљиво што падне с њега. Да би се уверио о томе, бацио сам пексимит на разна одстојања и свакад је исти пар дојурио да га зграби, а са стране није се други прпближавао. Отуд сам извео, да је и међу њима неки ред, као међу цариградским псима, где. кад један пар заузме своје место, другога ту не пушта. Ове опаке животиње грчају путнику живот у овоме земаљскоме рају; како сам их видео, изгубио сам вољу да се извозим на крај, и тек пошто су ме уверили, да ајкуља није у стању да изврне цејлонску барку сео сам у њу. Како је страхотна ова животиња, казаћу своме читаоцу једннм примером. Једнога јутра дође на наш брод неки млади Енглез, сав у бело обучен, да прегледа коридоре, где је имао да смести робу за извоз. Кад је силазио са степеница, и стао ногом на своју (европску) барку, омакне му нога н он падне у воду. У истоме тренутку зачуо се из воде узвик «Му О-ос!!") а кад су га мрнари извадили из воде, његова је одећа од прсију до ноге била обојена крвљу: ајкуља му ишчупала сав дроб. Док су га мрнари изнели на кров, бпо је већ мртав. ■— Сакраменска канаља ! шкргутну један од нашпх мрнара гледећи саучесно на бело, безкрвно лице мртвачево. Лука од Коломба је од копна полукружна, и обала је њезина од мора иа све до вароши једна дубрава од кокоске палме. Та је дубрава тако густа, да се у њојзи тешто виде сиве, палмовим лишћем покривене куће, у мрачноме хладу. Земља је у тој дубрави обрасла густом травом, која се сваки час коси и све из нова расте. У Априлу, баш у исто време, I ад се и наш брод нашао у луци, била је ■— не знам како ћу да речем -— жетва или берба кокосних ораха, који на сваком дрвету, 7 — 8 на броју израсту испод саме круне. Висина је ових палма