Otadžbina

ЈЕДАП ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

329

века, већ нз соцнјалне заједнице и њезине историје". 1 Доказ о томе лотврђује се тнме, што начело економног егоизма не нреовлађује у свима иривредним гранама; његова је домена трговина. Али не треба заборавити, да се у њој не оличавају све стране социјалног живота. Сем тога, у земљама, које немају још тако разгранатих трговинских односа са великим светским иијацама, обичаји и традиције играју главну улогу у одређивању цена, као н. пр. у Индији. •Тош у почетку свога образовања меркантидистичкт назори у економној политици, створили су погрешну замисао, да трговачко начело највеће добити преовлађује у свима гранама друштвеног живота. С друге стране представници науке Адама Смита, придржавајући се тога принципа у Формулисању својих теорија, пошли су са гледишта неког апстрактног човека. Разлика по Брентану 2 између меркантилиста и „епигониста" није у схваћању самога човека, јер о томе и једни и други нмају погрешне појмове. Она није ни у циљевима већ у средствима, којима се мисле посгићи циљеви. Меркантилисти имађаху још здравије п потпуније погледе, јер се освртаху на стање конкретннх прилика, док економисте старе школе имају у виду апстрактног човека у „празноме простору". I (НАСТЛВИКЕ СЕ) ЈЛ их Л и^ ј Ј адованови^к

1 ) Тће уегу \\-ап(8 апс! ајтз" коттес! ир т 4ћб »везГг о!' лтса1Ш агдзе поЈ Јгот 1ппа1о, о' : Н§јпа1 апи ип1\ег8а1 ргореовЈПе о^ 1ће ЈпсЦу1(1иа1 тап, ћи1 Ггот 1ће — еоттипНу аи(1 ј'8 1пз(:о1'у — 1,(*в1у, ГоЛКЈвћИу Веу1е^ 1879, Јог Гећги гу. Ор. сН. 82.