Otadžbina

проће као сан

331

тања које је послужило писцу као наслов чланка, и у ком се жуч пишчева изливаше у ове трп речи : «Од куда ли му паре ?! }) Није то било први пут да новине деснице или крајње левице нападају државника. којега положај већ десет година не престајаше расти у скугиитини и у народу. Нпје прошао дан, а да му не пребаце како намеће влади своју политику и своје личне погледе, не имајући куражи да сам узме отворено на се одговорност власти. Али -још никад није на њега била управљена тако страсна грдња, никад нису његову личност напали са толнко злобе и смелости. II зато, ватра, коју отпоче „Одметник" пзазва живо узбуђење међу опозицијом, ма колико да је иста била иавикнута на жестину суровост и клеветање које су обична основа политичкој литератури натпега доба. Свет се питао, ко је тај УшсЈех (осветник) чије се име тајанствено п претећи усправљало на крају чланка; какву је цп.в имао „Одметник" кад нападе Косталу оружјем које ннко дотле није смео употребити против њега. јер и његови најогорченији противници, они чак. који су најнестрпљивије подиосили његову надмоћност и на сав глас тужили се на његово частољубље, нису се дотле усудили да баце сенку сумње на његово поштење. Општи утисак беше, даувредљива наговешћивања сОцијалистичког листа издаваху спремљен план непријатеља шеФа већине. како би га не само дискредитовали код његових бирача, него како би га још нарочпто натерали да напустн обазриву резерву, коју беше себи наметнуо већ неколико месеци, и да себе проигра каквим год излетом. У то доба, у ствари. после велике борбе, ојајног успеха којим су обележене прве етапе његове каријере, Костала држаше — а и најбољи, најоштроумнији његови иријатељи мишљаху као он —- да је чаркашка периода његовог јавног живота на свагда завршена. Не беше више царства против кога се требало борити; пе беше заузете