Otadžbina

33*

11Р0ЂЕ КАО САН

и да га није још читао!.... Врага! гледајте само како је пребдедео!".... Костала у исти мах спусги иагло новиие на клупу : са набраним обрвама он једном руком чешљаше браду а у другој нервозно окреташе нож за сечење хартије. У тај пар. говорник са деснице који је бно на трибнни, завршиваше овим речима говор, којнм је жестоко нападао политику министарства : «... Моја се пребацивања не односе на кабинет. Сваки зна, да влада ннје самостална н независна, него да је проистицање, одсев во.ве једнога човека који не седи на министарској Фотељи. То је онај велики кривац. јер вам је за све погрешке на на које сам нрстом показао, он дао налог да пх учините. Кад је неко вођ партије, и кад та партија има већину у скушптнни, онда он не сме да гледа. како би у сенци што дуже задржао власт да се извуче од обве:?е да је часно и на светлости извршује ; власт треба примити, показати да се имају идеје, програм, појам о владању, или пак, ако он продужи и дал^е играти улогу неодговорног днктатора, ми ћемо најпосле морати поклонити веру извесним непријатннм гласовима који се почињу јављатн. п почети веровати да та заинтересована тактика крије у себи чудне и скривене рачуне...." Алузија на чланак из Одметника. била је тако јасна, да је свп разумедоше. Десннца која не опрашташе шефу већнне сурове осуде које је овај некада, са говорнице бацао на внше конзервативних посланпка. даде својој мржњи израза у пљескању којим иоздрави ову увредљиву беседу. Крајња левица оста нема; сувнше задовољна овим нападом да бп се придружила протестовању. које се у след овога говора подигло са других клупа — али онет задржана неком врстом стида који је још спречавао да отворено покаже до кога степена њена осећања у погледу Костале, беху нстоветна са осећањима деснице. Из центра и са левице, на против, подиже се жагор негодовања. и узбуђени узвпци тражаху да се говорник опоменс на ред. Vзбуђење није било утншано, и живе се ирепирке изме-