Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

у таквој земљи било би апсолутно немогућио поделити народ на класе по имућности. Али баш и кад би се могло, ја не бих био за ту поделу, јер Ја у самој имућности не видим никакве гарантије за оно што се хоће. С друге стране, чини ми се, г. Риста Поповић бранио је једподомни систем држањем наше скупштине за време ратова, То није никакав разлог. Ни једно народно представништво, па било оно у једном или у десет домова, не може одрећи кредите за рат, кад је он неизбежан. У Србији се никада никоме ништа не признаје, никаква заслуга ни на коме пољу државнога и јавнога живота. Ето н. пр. ми сви, који смо овде, високо ценимо г. Гершића као научника, као један украс српскога правништва. Отидните у најближе село до Београда, у Мокри Луг, и упитајте да ли когод зна за г. Гигу Гершића? Не верујем, да за њега зна и сам општински ћата. Зашто ? За то што је интелигенција далеко од народа. Она треба да уђе у народ ако хоће да управља његовим политичким васпитањем. За то је и предложено да се осигура улазак интелигенције у Народну Скупштину. То су неки назвали палијативним средством. Може бити да је то само палијатив, али има болести, у којима се не смеју давати драстични или хероични лекови, јер драстика у тим случајевима не лече, него убијају. Уважени лекар који иза Мене седи, г. Др. Владан Ђорђевић. потврдиће вам то! ;овде се Њ. В. Краљ осврте мени с осмехом, у коме сам одмах видео целу моју расправу о горњем дому, којаје штампана у (( Отаџбини в ). По Моме мишљењу завести у Србији горњи дом, било би лечење расцепа између интелигенције и народа помоћу најдрастичнијега лека. Када би овде била реч само о грађењу закона, онда би ласно било. Ми би у скупштину послали све саме правнике, па би имали најлепше законе. Али није то главно, већ је главно уставом осигурати да онај којн плаћа обе порезе, и новчану н крвну, да онај који сноси државне терете