Otadžbina

508

АНА КАРЕЊИНА

штовања према Сергију Р1вановићу, Кости Љовииу није било ласно с братом на селу. Њему беше мучно, па чак и непријатно видети, како се његов брат понаша према селу. Докле је за Косту Љовина село било поприште живота, т. ј. радости и жалости, рада, дотле је за Сергпја Ивановића село било с једне стране одмор, а с друге лек противу покварености, који је он узимао са задовољством и свешћу, да ће му бити корисно. За Косту Љовина сеоски жпвот беше за то леп, што у њему беше иопрнште очевиднога корисног рада; за Сергија Ивановића на против село беше лепо с тога, што се у њему ништа не ради и не треба ни тттта радити. Осем тога и понашање Сергија Ивановића према сељацима, није било Кости по вољн. Сергије говораше, како он познаје народ, како га воли, често је разговарао са сељацима, а он је то лепо умео, не претварајући се и не бацакајући се, и из сваког таквог разговора изводио је опште податке у корист народа и у доказ свога знања о народу. Такав одношај према народу, није се допадао Кости Љовину. За Косту народ беше само главни сурадник у заједничкоме послу, и без обзира на све своје уважавање и некакву крвну љубав према сељаку, коју је, вероватно , посисао са млеком своје дојкиње, он је, радећи с њиме заједно. и ако се по кадшто одушевљавао снагом, скромношћу и иравичношћу тих људи, ипак је често, када би у заједничком послу затребале друге особине, љутио се на народ са његове нерешивости, пијанства и лажи. Да је кокод упитао Косту Љовина да ли он воли народ, он за цело не би знао како да одговори на то питање. Он га је и волео, и није га волео, као и друге људе у опште. Разуме се, као добар човек, он је људе више волео него што их је мрзио, па тако и народ. Али волети или не волети народ, као нешто засебно, он то није могао с тога, што је не само живео с народом и што су његови интереси били свезани с интересима народним, него што је и себе сматрао као део иарода, што није могао ни у себи