Otadžbina

530

АУСТРИ.ЈА И СРПСКО ПИТАЉЕ

Доцније му је иоти јавио, да Родофиникин интригира, да су русоФили у Београду наумиди да исеку аустријског шнијуна Урошевић а, да је глава другог повереника Симбшоновог ХристиФора Хаџцћа уцењена са хиљаду дуката, јер се растурио глас, да Аустрија хоће да заузме Србију иа да је после преда Турској. Родофиникин беше прешао. у Земун, где се договарао са својим људима, о чему и Хаџић јављаше. Србе наговарају с извесне стране да развлаче преговоре, не би ли тако дошли до своје независности рапорти пуковника Перса од 27 до 30 маја). Није био најбољи ни извештај четворице Симбшенових пуномоћника за преговоре са Карађорђевим изасланицима Младеном Миловановићем и ЈеФтићем. Али најважније беше (( отказно иисмо » (АћвадевсћгеШеп) Еарађорђево од 18)30 маја и српскога сената од 23 маја (1 јуна), које је Родофиникин саставио, и које показиваше, да су и вођи народни били принуђени да подлегну руском утицају и притиску раздраженог јавног мњења, па да.се за са!да уогс!егћап(1) удале од Аустрије. Родофиникин беше свој положај у Београду врло корисно употребио. Преко својих шпијуна у Београду и у Земуну, хватањем извештаја намењених Симбшену, читањем Симбшенових рапората, које је увек добијао у ирепису — он је врло брзо сазнао све, што му је требало знати. Чим је Карађорђе отишао у Тополу, одјурио је и Родофиникин за њим, да га никако не пушта из очију. Затезање и уздржавање Аустрије према Србима ласно је било врло корисно употребити као средство, да се међу Србима рашири неповерење. Најважнији повереници Симбшенови или су просто смакнути, као Ичко, или су проглашени за опасне шпијуне. Остало су радиле руске паре. Тако сам Јевтић тврди, да је вођ Милан (?) Миловановић поткупљен. А кад већ насташе преговори о поседању Београда аустријском војском, онда је ласно било доказивати, да Аустрија хоће само да примами Србију у своје руке, па да је после изда старим крволоцима Турцима.