Otadžbina

АУСТРИЈА II СРПСКО ПИТАЉЕ

при крају нрошлога месеца. Он треба и нешто више да уради еамо да заглади рђав утисак који је произвело његово «са свим неирописно нонашање". Лакомислене достављаче и иосреднике Хаџића и Урошевића нека с места и на еклатантан начин лиши свога поверења и иека их од себе удали, да би се тако известан део кривице на њих свалио, и да би се тако оно што се догодило ублажило. Симбшен има да се уздржава од свакога корака, из кога би макар и најмање могло изгледати. да се на вишем месту осуђује оно што се догодило. а за сада нека се уздржава и таквих мера, којима би без ларме могао задобијати утицаја у Београду. Ако би се Срби, ма у каквој ствари њему обратили, нека се чува да им ништа' не пребацује за оно што је било. нека буде помирљив и умерен, јер је то сада најиужније. Симбшен је примио 16 Јуна овај укор и унутство које му прећаше најстрожијом одговорношћу ако ове заиовести тачно не изврши. Међутим његово „изјашњење" и правдање беше већ пре три дана отишло у Беч. У њему он тврди да није крив што су се ствари тако рђаво окренуле, јер он је тачно по заповестима поступио. Рђаво расположени људи на аустријској страни расиростирали су гласове, који су Родофиникина учинили иажљивим те је сазнао за преговоре. Његове мере на пограничном кордону изазване су догађајима с оне стране. Међу прилозима овога рапорта налази се једно извешће пуковника Перса о изјави Родофиникиновој да је дошло време српске независности, за тим друго извешће ззмунског команданта (од 11 Јуна) у коме се прича велика невоља Срба у храни, и у коме се тражи појачање кордоиских труна због могућних нереда и повреда границе. С овим је стајао у свези и завршетак Симбшенове одбране у коме моли за прецизне заповесги односно извоза пшенице и соли у Србију. Ову молбу понавља Симбшен у својој депешн од 17 .Јуна Ерцхерцегу Карлу, у којој му одговара на његову