Otadžbina

АУСТРП ј А И С п ПСКО ПИТАЊЕ

535

под условом да Руоија иризна његовог брата ЈооиФа за Шиаискога Краља као и осталим Наиолеоиидима њихов раиг и иоложај. Ту је била у питању с једне стране Финландска провинција а с друге Влашка и Молдавска. Ако Турска не би хтела да уступи ове две провинције и ако би се Русија морала због тога варатити, Наполеон ће остати неутралан док се с њоме буде тукла сама Порта. Ако би се умешала друга нека сила, Наполеон изјављиваше готовост да помогне Русији. Понуде оба цара из Ерфурта Инглеској. да и она пристане на мир, одговор Инглеске ко и је имао као последицу дипломатских односа с њоме, Наполеонов захтев да Аустрија обустави своје оружање, све је то дало нредвидети ратну олују, која је у пролеће 1809 и наступила. Везе између Симбшена и Карађорђа нису прекинуте после неуспеха дипломатске акције од 1808, и ако је питање о поседању Београда било скинуто са дневног реда. Аустријска нолитика имала је интереса —■ нарочито после нове ситуације која беше створена Ерфуртскпм конгресом — да остане у додиру са Србима. У време када је борба између Срба и Турака била најжешћа, када је изашла Аустријска објава рата Француској, када је букнуо у Тиролу народни рат противу туђинске владавине — обнавља се дипломатски саобраћат између Карађорђа и Симбшена, и то опет посредује Милош Урошевић. Овај је донео врховном вођу Срба један шатор као поклон варадинскога команданта. То је дало повода те је Карађорђе написао Симбшену своје писмо од 2|14 Аирила 1809. Најпре вели Карађорђе да се рат с Турцима на све стране разбуктао па онда моли Симбшена, тога „првог српског пријатеља" да му сачува своје благовољење. За тим хвали „очинску љубав 5 ' аустријскога царскога двора и уверава га о вечној захвалности српскога народа. Он уверава да му никад није Дошло нп у памет да потпо-