Otadžbina

82

ТРАЖ11 МЕСТО

Секретар је уздахнуо задовољно, а високоучени Гашвајлер иошао је из собе. Покушавао сам да оштро узмем па око овога поштованог нпткова, али ме он јамачно нпје могао познати. Нешто сам био вољан да открпјем Допсу издају и.еговд „пријатеља" ; али кад га ускера сретох, впдех да је добро расположен, на одустадох од своје намере. Жена му је писала, да је нронашла свога братучеда у лицу ((Помоћнпка суперпнтендаптовог у канцеларији за квашење куверата од писама у чпновничком одел.ењу п и да га је умолила за његову протекцпју. Допс се већ разговорно с њиме и овај му је обећао. ((Видпте л » рече ми Допс «он је у службп често око Секретара, нонајвпше у соби до њега, н он је човек од уплива, господине — важан је човек, тај мој познаник, господине — одвећ важан човек." Докле је то тако ишло не могу внше да се сетим Јемачно је трајало досга да Допс похаба своју одећу. да напусти своје манчете, да запусти своју обућу и браду, да му упадну очи у дупље п да му се на образима појаве румени колутови. Сећам се да сам га у току времена вчђао од јутра до вечера где пише писма и чека стрпљиво у предсобљу свију одељења Он беше већ изгубио своје поуздање, али не своју наду. «Могу п овде добро чекати као п другде» увераваше ме једном (( а уз то ћу прибавити нешто мало знања о појединостима канцеларијског жпвота." Иза овакве нсповести бејах заднвљен, кад сам једпога дана примио његово писмо, у коме ме познвље да ручам с њиме у једној на гласу ресторацији. Тек што сам се мало прибрао од чуђења, а ево ти писца у мој хотел по мене. На први поглед не могах га поанати. Ново одело модернога кроја беше га нреобразило , али му не могаше застрти ћошкаст, сељачкн стас и иокрет. Још се на њему опажаше некн помодни немар , али не у таквој мерп, да би бно одвратан.