Otadžbina

590

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ота. На пољу народносном радило се мало или ни мало, па и то мало без опредељеног плана и без икаквог и мало опредељенијег циља. За тим су дошли други. посредни и непосредни противници, и док смо се ми кошкали у нашој кући, ко ће пре сести у врх совре и ко ће пре да напије здравицу, дотле су они опколили кућу, узели и однели све, што се чисто нашег у дворишту нашло. Ми пак место да се освестимо и растерамо неиријатеље око куће, ми се опет унутра кавџимо, и тек кад наступи сутон, ми прозиремо кроз кључаницу, гледамо како нам се односе наше најмилије драгоцености, одводе наша браћа, жене и деца, почнемо се вајкати и уздисати ,и о!!" „а где је комшија Милован! а где је наш брат Радован?" који седи чак у крај села! Ето такав ће утисак оставити и брошура г. Ј-а на онога, који је хтедне читати , а који ће је морати читати , ако му буде стало до познавања политичко-психолошког стања бар оног дела нашег народа, који мисли, или боље: који треба да мисли. Како ће тада непријатно морати дирнути сваког правог патриоту. кад види ово облизивање око Руса, и признање, да ми само помоћу њиховом можемо опстати. Колико понижења у оваквом држању и за појединце, а камо ли за читав једаннарод ? Г. Ј. иде чак дотле, да у својој краткој брошури спрема и песме, односно проклества руском народу и његовим представницима. Колико наивности за тако зрелог човека! И он ни мање ни више, но од те наклоности руске ставља зависним нитање: хоће ли бити ил' не биги Српства ? Доиста чудна и врло жалосна ствар. Али цела ова брошура подсећа пре (нек нам се опрости израз) на прегваждања каФанских паланачких политичара, но на резоновање озбиљног мислиоца, за каквог смо ми до данас држали увек њеног иисца. Па то ништа друго, но вп прекрстите руке , предајте се судбини и клекиите сваки дан по један час пред слнком рускога цара па за остало се већ не брините. Жалост, преве-