Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

599

уједишења и благостања Српства ? Ми можемо са задовољством констатовати, да се и у том погледу иде у ово последње време на боље. Ђаци учитељских, као и осталих школа, интересују се жпво народносним питањима, и данас читају више и наше народне песме и нашу историју, но што су то пређе чинили, кад је била поруга не знати ма што од Чернишевског и Писарева, а кад су народносни назори трактирани епитетом назадњаштва. Одличан весник к том бољем. правилнијем путу је и Аџићева књижица. у којој је једна његова беседа, говорена на св. Саву прошле године. После дужег. лепог и јасног разлагања писац у њој констатује, да «данашња наша основна школа није довољно национална". Да то постане, треба: а тежити томе, да се наставни иланови свију ижола прекроје у националнијем духу и б) да се насгавни метод дотера ирема националном духу. „РеФорме оне прве врсте иду увек споро, те за то на њих не треба много ни рачунати За ре.Форму ове друге врсте нужно је само, <)а наставно особље иригрли националну идеју к срцу, да се одушеви за народну ствар. да је увек има на уму, иа да је у настави и сваком ириликом уилеће где год може'\ Аџић је, као педагошки стручњак, доказао, да се уливање патриотизма не косп ни у колико с основима падагогије. Он врло лепо и врло умесно примећује, да (С наставно особље сваке школе може да ради на великој српској мисли, ако се буде трудило, да омладину однегује телом креаку и снажнј/, а духом одважну и истрајну , и ако се буде трудило. да улије у омладинско срце осећање. да за општу српску ствар треба све жртвовати, па и живот м . Писац ових редака мисли. да ће најбоље учинити, ако пусти самог беседника, да говори, ако т. ј. из његове беседе наведе још неколико места, којима не треба никаква коментара. «Драги ученици, вели говорник.... на вас се обраћам, и стављам вам у свети аманет, да српску велику мисао