Otadžbina

КОСОВСКА Б11ТКА

629

п мале властеле с друге стране. Однос иак Ђурђа Срацимировића према своме тасту није био тако чврст у потчињености, да се могло на њ увек ослањати, нарочито кад се узме у одену та околност, да је Ђурђе можда признао врховно иоглаварство Лазарево тек 1386 године, када је његовим зетом постао, а пре тога Зета је била у свему независна од Србије. Је ли та веза између Зете и Србије тако чврста била, да се је на узајамну помоћ увек могло рачунати, велико је питање за тадашње Феудско доба , у коме је сепаратизам главну улогу имао. Ето, из ових разлога ја сумњам, да су Зећани били на Косову. Народне песме певају један Факт , који се не сме игнорисати, а то је закашњење неке српске војске. које је врло вероватно с погледом на тадагање прилике , а што повци разно име закашњеног војводе казују; то је споредна ствар. Ако је дакле која војска српска касио стигла за косовски бој , то је но свему највероватније била из Зете; па с тога она и остаје у сумњи, док се бољим доказима зећанско учешће не докаже. Није дакле речено «што је боље и лепше говорити", као што вели критичар (стр. 70), него оно, што је вероватније, кад већ нозитивних доказа о гоме немамо. За Милоша пребацује ми се , што га презивам по народном предању „Обилић", а не «Кобилић и како историја вели. Ја сам у напомени 4 (стр. 105) споменуо сва презимена Милошева и казао зашто сам презиме «Обилић" претпоставио осталима, па је са свим излишна била ова нримедба критичарева. осем ако му је намера бп.оа, да му критика што дужа исиадне. Што је Константин философ о Милошу рекао „веома благородан", то се могло односити на карактер његов, а не на порекло. Павле Орловић није само лпчност традиционална, него и историјска, јер је мени казивао човек из Теочина