Otadžbina

НЕ ГАЗИТЕ ГУСЈ1Е НАШЕ....

Не газите гусле наше, јер ће страшну клетву рећп : Отпадници Вога живог, нред гуслама греба клећи! Ту је иарод душе слио С душама се загрлио, Зацикнуди душе јадом, к'о иа божјем страшном суду Сноиашће вам чедо тама, смртна страва душу худу. Не худите име наше, зар без срца живе груди ? Ил' мисдите: незнадпце, незнадице и нељуди ? Та људи смо, знамо мрети, Кад имену проипст прети; Знамо мретп, знамо насги, к'о ђедови што нам паше, Знамо скинут срам и ругу, гнусну љагу с части наше. Не сијте нам отров-сјеме тамо, ђе нам цвеће ниче, Зар сииови срнске мајке подлацима да нам сдиче? Војводпном светог Саве Зар изроди да се јаве? Па да браћи ланце кују, на муке их впше мећу, Гробнпм мраком да застпру свога рода милу срећу? Остав'те нас.... Још је наде, иод пепелом жара има, Мутнп облак буром гоњен најзад плане громовииа, Кдетве наше Бог ће чути И небо ће одјекнути, Но прсима маЈке наше крвца ће се ниша дпти, А у крвци, светој крвци, ви ћете се утонити. МОСТАР. А ЈН.»*<. отАЏииид кн>. ххх ов. 11?