Otadžbina

40 ТЛМО — АМО 110 ИСТОКУ да му дам ираво име — магазин од монсте. Ту се она згрће из целе Индије, или боље, из целога источног света. Звека од те металне монете заглуши човека, кад пролази туда, јер се она буквално сипље из једне мерице у другу, као оно жито у савским магазама. Суме се одређују по мери и пакују у масивне четвороугалне, дрвене и гвозденим обручима опасане сандучиће за Евроиу и Америку, у оне исте, што сам их поменуо, говорећи о поштанској експедицији у Вомбају. Нигда још нисам осстио тако своје сиромаштво, као онога часа, кад сам стајао у средини огромног засвођеног тунела и гледао како се злато и сребро сипље из једнога суда у други. Учини ми се за један часак да се налазим у ризници каквог персијског краља из арапских прича. Ово је главни и вор од куда Велика Британија црпе своје капитале и дневни промет у н.ему вероватно би стигао да нокрије дугове какве мале краљевине у Европи.... Мислим, да би ое на оваквом месту најбоље могли излечити они људ.и, којима је идол златна монета , јер овде је има толико, да се може једначити са сваком другом магазаџијском робом. У недостатку вечерњих забава, ироводио сам, хтео ие хтео, своје вечери на броду, бележећи шта сам све вндео тога дана, мли играјући шаха с капетаном на крову од брода уза шољу чаја. Мислио би човек. да је у овој прућини немогуће човеку иити врућа чаја, али сам ја искусио баш овде, да он, колико загрева у хладноћи, толико хлади у врућини. Сваки пут, кад бих попио свој чај, осетио бих иза кратка времена врло пријатну свсжину, па како је ова биљка овде веома јевтина и сваки је куповао за кућу, пили смо чаја у жаркој Калкути као благоверни Руси у Владивостоку, и за чудо: сваки се осећао добро за читаво време бављења нашега на овој неудобној и нездравој реци. Дане смо проводили како кад, ходећи по вароши, луњајући се у паланкинима около вароши, која. узгред буди речено, нема за шетаоца ни-