Otadžbina

44 ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ кита римског с индијским. Индијско женскиње носи златан накит на носу (у облику дугмета провученог кроз ноздрву) на ушима и о врату, а сребрни у облику гривне на горњој мишки и на чланку од ноге. Многе још носе обично сребрно ; прстење на прстима од ноге, јер се већином иде босо. Гривне на мишки змијасте су, као у Јелина и Римљана, али гривне на нози имају облик мушког прстена, и дебљи крај стоји на унутарњем чланку. С поља су прорезане, и крајеви се, зарад дебљине њихове. морају стегнути на чланку — чекићем. Разуме се, да се таква гривна не скида са ноге, и с тога је вазда светла. Кад Хинду хоће да накити своју жену или кћер, он је одведе кујунџији и овај јој набије накит на ноге И1 то тако, као ковачи у нас што набијају пута робијашима. Како је унутрашња страна гривне често до три прста дебела, разуме се, да је женско спутано у ходу и на овоме се опажа , како источни народи радо везују своје жене за кућу, било да им сакате ноге као Хинезп или да их спутају дебелим гривнама као Хинди. Кад помислимо колико је области у обема Индијама и колико је разних нлемена у свакој области, а за тим узмемо, да свако племе, као и у нас, има своје особене наките. онда ћемо лако појмити, колика је маса злата и сребра наслагана у овом одељењу. Изаћи из калкутске банке, па ироћи кроз „царски" музеј калкутски, то је најбољи пут да човек постане равнодушан према «злату и камену драгом" ; — ту има обојега доста, и све што га више гледаш, све то више расте твоје равнодушје према њему. Ово би — чини ми се — била добра школа за оне људе, који полажу одвећ голему вредност у „мамону". Изашао сам из музеја малаксао и огладнео. Кад сам погледао на часовник, опазио сам, да је време ручку давна већ прошло, а на броду се не чека ни на кога. Тако мп не остаде иишта друго, до да се изгубим у први ћоагсНп^ коше овога краја, у неку врсту хашчинице" по енглеској мустри, и да се ту нахраним хладном говеђп-