Otadžbina

ТАМО АМО ПО ИСТОКУ

47

у Индијама сваке године својих 15—20 тисућа људи, не рачунећи стоку што утамани. У једном округлом, веома укусном, големом павиљону лепршају тице из свију крајева Индије. Овај је павиљон специјалитет у целоме свету: нигде му се не може видети равна, већ и из тога узрока, што многе тице. које овде живе, не могу да оистану у другим климатима. Оне су овде на дому, имају своје џбунове и своја гнезда, и лете по пространом павиљону весело, као и да нису у затвору. Стручњак орнитолог нигде у свету неће наћи толику студију као овде; неће ни у Вразилији, јер тамо нема енглеског усталашгва, које ће све то да прикупи на једно место. Много ме занимаше гледати, први пут у моме веку, жива Оранг-Утана. Он, или правије она. стајаше са својим малим наследником крај своје колебице, у којој се с поља могаше видети постеља. Колебица се налазаше у огради, а становник њезин, кад је чуо да неко хода, изашао је да види, и гледао нас је чудноватим љубопитством од главе до иете. Он држаше у руци једну повелику банану, коју је ољуштио и поделио са својим чедом. Ово беше први пут у моме веку, да угледах животињу што дели свој залогај с млађим. Морам признати да сам на ову животињу гледао с посве другим осећајем но на остале; гледао сам, да речем, онако, као што се гледа на једну Фелу људи, коју још нисмо видели. Оно голо мал'не човечије лице, оно око, у коме севају искрице умља, оне руке на дугим мишицама — онај крој трбуха — све то дира те некако чудновато, и теби је као да хоћеш да ословиш ово створење, што је с осталом животињом уторено у овој башти. Стојао сам дуго и дуго код овога кмајмуна" и мислио на — свашта, па и на Дарвина, али — смислио нисам ништа. Други специјалитет у овој башти је збирка змија. Она се налази уједном пространом, по среди ограђеном, отвореном павиљону. На једиој сграни смештене су на