Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

561

Цео овај нацрт Устава има на себп тип напретка који се не види и на овој одредби. Питање о укидању смртне казне занима одавно све просвећене духове у свету. Оно је у некнм земљама решено у напреднијем човечном духу тако да има зема.ва у којима је та казна сасвим укинута и других у којима је задржата само за агентатлије. С тога радикална странка мисли да јој се не може замерити, и да ће њен захтев бити сматран као сасвим оправдан ако, попуштајући до крајњих граница тражи да се смртна казна за политичке кривце укине, а да се задржн само за опе, који предузимљу атентате противу Владаоца и чланова владалачког дома. Да ово није гледпште само радикалне странке ^ >казује и та околност што је тако одличан правник као што је г. Пг. Н. Крстић говорио у овоме збору за укидање смртне казни. Пета наша примедба тиче се г^ензуса. Ми смо уверени да количина плаћене порезе не треба да утиче на бирачко право. Ове се питање расправљало у свима парламентима и свуда је цензус св^ више спуштан. И у самој Аустрији у којој још има по јединих сталешких каста са нарочитим привилегијама спуштен је цензус на пет Форппата те тако имају бирачко право и такозвани « КппГ-Ои 1 с1 еп-Маппег". Па кад је тако у аристократској Аустрији , зашто да се у демократској Србији не да бирачко право бар оним грађанима који плаћају 10 динара порезе? Даље су наше нримедбе: да се у чл. 117 боље ирецизира да се само оне наредбе врше које одговарају Уставу и закону; да за чланове гл. контроле могу поред правника доћи и они који су служили у вишој Финансијској струци; да квалификације за судије остану онакве како их је предложио ужп одбор, а не онакве како их је пооштрио цео уставотв. одбор. Да се бирање обичних и квалиФикованих посланика врши у један дан . јер је физички немогућно да се го подељено нзвршује. У прелазном наређењу стоји да се 1-ог маја ндуће