Otadžbina

СРБИН КА11ДИДАТ ЗА ПОЉСКИ ПРИЈЕСТО

53

посла у Пољску и Литву, ка мојим пријатељима и савезницима: с1е Вааг, Огинском, Красинском, Потоцком, Радцивнлу, Вјеловском и осталијем. Из Пољске се вратих 1б ог септембра опет у Поступин, а одатле дођох овдје, ка кнезу Ораншком и Насавском (арргезво П рипсјре <!' Огап§е е^ Хаззаи), који је 81;ас1ћаис1ег холандскијех земаља, и (дођох) ка госпођи кнегињи Вилхелмини, сестри нашљедника пруске краљевине. мога вазда сталнога заштнтника Овдје затекох 57 писама са различитијех страна, од различитијех лица, али смјеста ево одговарам на оно, које је мени најмилије и најчасније, —- на Ваше писмо. Са великом жалошћу дознајем. да Вам послови не иду од руке, као и то: да Ваши синови, а моја браћа, својим рђавим владањем чине, да вам недаћа буде осјетљивија. Садашњи рат између Америке и Енглеске, Француске и Шпаније уназадио је и мене веома. Дуго би било да Вам све потанко испричам, али вјерујте, да сам изгубио, крстарећи по Балтичком мору против неутралаца 1„ соп(;го 1 пеиМ") и против енглескијех роајалиста , 28 тисућа злат. Фјорина. Сад сам у Холандији. и ради тога да повратим што год од губитка, ако се буде могло, али, најзад, све су то ситнице , пошто уживам заштиту могу рећи чак и пријатељство , — кнеза нашљедника пруског и његове сестре. Ваше Пресвијетло Господство чини ми част пишући: «да је Његова очинска жеља да се ја како год смјестим". То је заиста свјетовање мудра, баш премудра човјека, али, П. Г-дине Оче, Господару мој, допустите најприје да Вам искажем што мислим, па онда обричем, да ћу извршити све оно , што ми В. Г. нареди, све, било што било, у свако доба, на сваком мјесту, у свакој прилици мбга живота. Ево шта имам да кажем: