Otadžbina

ПРОЂЕ КАО ОАН

579

— Ба, влада вам не може ништа одрећи.... — Могуће.... Еле тешкоћа не лежи у томе. .. Ја не могу да примим предлог који сте ми донели, с тога, што одлучно одбијам — разумите — да се заузмем за једнога ниткова праведно осуђеног.... — Павија није нптков! Он је верни који себе жртвује да убрза час, кад ће његове идеје славити победу!.... Не вређајте тога човека, ви, који сте отпадник од ваших људи !.... Он викаше више него што говораше ове речи , са необичним заносом, севајући очима пуним Фанатмзма. Гнев поче и Косталу обузимати. — Ви који се усуђујете рећи то , коме није доста што се бацате блатом на мене у вашем прљавом листу, него долазите да ме вређате у мојој сопственој кући.... идите и реците од моје страие онима који вас шиљу, да ће у Француској — надам се бар тако — увек бити влада које ће бранити друштво од њихових бесавесних и глупих напада! Реците да их ја сматрам као најпрљавији сој, као најгоре непријатеље Републике и отаџбине, као срам за човечанство а опасност за цивилизацију.... Реците им, да би победа њихових начела била пропаст свему, јер оно што та глупа и дивљачна начела садрже у себи, није напредак, него је смрт.... —- А ви, прекиде га бесно Марије, реците кајишарима народним, чији сте вођа , да ћемо ми срушити то прљаво друштво, које вам је тако за срце прирасло, друштво основано на неправди и притиску, срушићемо га као што сте ви срушили Бастиљу — мање страшну тамницу! — п пошто га оборимо, бацићемо остатке у ветар да носле сто година не буде ни трага ни гласа од онога, што сад ностоји, од ваших закона, ваших пореза, ваше војске ни полицпје, од вашег капитала , ваших имања ; нпшта од свега[што нас данас тако тешко притнскује!.... Реците им да неће још дуго разметати се и уживати, да се ми прнбирамо, уређујемо, да долази страшан прилив,