Otadžbina

26

ЈЕВЂЕНИЈБ ОЊЕГИН

Да рођаке он насдеди. Пријатеље \шг Руслана Са херојем мог романа, Без увода и без хуке, Познат' жедим без по муке. Мој Оњегин, кој' ми годи, Крај хдадие се Неве родм. Можда и твој живот поче Ту крај Неве, читаоче ? Ту сам негда био и ја; Ал' север ми сад не прија. III. Сдужећ' верно свога цара Отац му је узајмљив'о; Па ј' годишње (и без иара) По три бада приређив'о... Љут је дечко, ад' и мио Срећа ј' над њим сведа крида: Прво ј' нека тасЈате бида, За њом неки топзгеиг био.... Мопвгеиг V ЛЊ4, Француз худи. Да с' не мучи дечко мади , Учио га све у шади, Ал' иредвиде дечје ћуди ! Па му вољи није сме/о, Већ по парку с њиме шет'о. IV. И дечаштва дани дете. Јевђенију дође хора, Хора нада, туге, сете.... И тад оде топвгеиг с двора. Оњегин је на слободи. Ошишан по новој моди. К'о лондонски денди правп