Otadžbina

ЛЕВЂЕНШЕ ОЊЕГПН

X. Још се млађан удагив о, Ревновао, наде крио, Уверав'о, жеље скрив'о, Замишљ'о се, мргодио. Час понизан, час послушан, Или пажљив, равнодушан. 'Куталица сад се створи, А сад опет силно збори. Он на љубав мало гледа, Једну воли, једну слави, Па и себе заборави. Бистар глед му приповеда, Да је стидљив, и да чиста У оку му суза блиста. XI. Па тек како шале прави : Невинога сад окриви ; У чудну се ролу стави , Пријатношћу све задиви. Тражи тренут умиљења Невиности без мишљења; Умом, страшћу он је вара, Ласкати јој тад' се стара. Па изјаву од ње тражи Да би чуо срца звуке ; уБубави јој пружа руке, И састанак мило тражи, Да б' у миру мог'о тако Залудити цуру лако.... XII. Успео је још из рана Да кокете веште свлада ! А кад хтеде без мегдана