Otadžbina

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГкН

Ни ножице, нити главе.... Бујни огањ већ не гори; Ал' ја нисам сузе лио. А кад вихар, што ме свио, Већ нрестане да ме мори, Ја ћу спеват', збиља ирава, Спев у двајест и пет глава ! 1,Х. Ја о Форми мишљах плана, И јунаку дати име ; Прву главу мог романа II заврших баш са тиме. Сад прегледах све то строго : Бесмислица врло много ! Нишга не ћу сад да скратим, Цензури ћу дуг да платим. II новииам' биће доста, Предаћу им труде своје. А сад к Неви, чедо моје, Што из моје маште поста. Нек нада мном слава сјаје, С крива суда, хуке, граје. (НАСТЛВИЕЕ СЕ) у. ј, рДАВИЋ.

ОТАЏБИНА КН.. XXXI СВ. 121