Otadžbina

КЊИЖЕВНОСТ

733

инерција; али а тромост п је израз. који не одговара појму инерције. Да ли би према појму тромости могли тромошћу назвати и особину тела, што сама собом не могу изменити огромну брзину , којом се крећу ? 119. «Кад се каково тело уираво у вис баци" и т. д. \стр. 72.ј. Место: «уираво п —треба да стоји: взртикално. У свима правцима баца се тело «уараво». У криво се и не може бацити. 120. „Брзина на крају извесног времена зове се за,вригетна брзина". (стр. 72.). Не зове се та брзина «за.вршетна п брзина — већ крајња брзина. 121. «Кад се ствари разне тежине товаре, које се прво товаре, да ли теже или лакше и зашто се то пази?" (стр. 82.].. Кад само кажемо, да је нешто тешко , твже или лакше, а не именујемо , какву врсту тежине мислимо, — онда се увек подразумева релативна или апсолутна тежина тела. а никад специфична тежина; мислимо ли специФичну тежину тела, то је морамо именовати. Према овоме у горњем наводу место израза: «тежине к . а теже п и а лакше, п — треба да стоји: сивцифичне твжинв, сивцифично теже и сивцифично лакше; иначе је погрешно. 122. Ликови — што их дају огледала названи су у овој физици: „огледима^ и «сликама п , пређе «ликовима". Реч к оглед п узима се обично у истом смислу у коме и реч оиит (Ехреитепђ. Реч «слик а" значи обично сгалан лик утврђен на разним материјама (хартији, платну. кожи, порцелану, стаклу и т. д.), као што су слике ФотограФске, живописне и т. д. Ликови у огледалима нестану. чим нестане њиховог предмета испред огледала. У слпцп остаје лик и онда кад иред сликом и нема предмета чији је лик у њој. Слике нису огледањем ни постале;