Paljba baterijom / Kukuruzi već se beru / La France

"Кад, једнога дана, по подне, тако око: два зе бета. зачу се „Абаџијском чаршијом,“ гдје сам 5 "становао, некакав страховит, непрекидан 1у7: ::

тањ, као врло растегнута грмљавина. 35 Истрчах. одмах на улицу, љубопитљив као“

– беспослена удавача Ае Имао сам, богме, шта и BILIHTH: колика је год „Абаџијска чаршија, “ сву је зачепила љута артиљерија“! Топ до топа, докле ти око може. сагледати! S: Набројих равних четрдесет топова! "Читав пук артиљерије, а пред њим пуковски штаб, све јунака биранијех. .. : „Шта је ово, мајко моја!“, чисто јекнух Њ од радости, 14т0 ћу, тек сад, имати шта да причам... „Ај, да ово виде сељаци и Швабе!“ , Опет, наравна ствар, кренух из оних. стопа за њима! | Точкови ломе калдрму; пршће блато на све стране, а ја запристао за њима и нема те силе што би ме одвојила од топова, Блато – ме свега упрска. Али шта марим ја за блато, кад, ето, гледам круну свега свога „казивања“ У јер нисам могао ни побетпоставчти да је игдје – па свијету могло бити још веће силе. Ни сањати то нисам могао.“ 7 2