Paster

И. Ђаја

пријемљивости заразних болести, појам који је доцније нашао потпуно оправдање.

Али Колен се још није сматрао разоружаним: „Баш бих волео да сам видео бактеридије оне угинуле кокоши коју нам је господин Пастер показао не извадивши је из кавеза и коју је нетакнуту однео, уместо да пред нама изврши секцију и да нам на микроскопу покаже бактередије", рече једног дана Колен у Медицинској академији.

То је већ било изазивање и сумњичење у Пастерову часност. Пастер се уздржа у своме одговору и понуди Колену да сам изврши преглед једне кокоши угинуле од прострела. Академија одреди комисију која је имала да испита тај случај. Закључак те комисије је био да су Пастерова тврђења потпуно тачна. И Колен потписа тај извештај комисије.

Тада опет искрснуше у Академији медицине дуге препирке око питања која су заиста могла бити сматрана већ давно закљученим. Упркос резултатима добивеним у хирургији применом Пастерове теорије, упркос Листеру и другим хирурзима разних земаља који су били добили сјајне резултате применом антисепсије, у Паризу је још било хирурга на гласу који су са Ле Фором (Ке Рогђ тврдили да: „Та теорија се апсолутно не може примити у својим применама на хируршку клинику". Додуше, хирурзи нису више порицали да се инфекција преноси оруђем и рукама са болесног на здрави организам. Али узрок гнојењу ипак је по њима имао

80

мин,

| | |: | 5: ј 1.