Paster

И. Ђаја

То се односило на теорију о превирањима, нанарочито о алкохолном превирању. Ту је Клод Бернар тврдио да није истина да нема тог превирања без сићушних гљива. Али све су то биле белешке за личну употребу, више план за огледе које треба извршити, него утврђене чињенице. И у томе питању се показао карактер Пастеров. Уместо да се тужи на такав поступак свог покојног колеге, он се трудио да докаже како је Клод Бернар био добронамеран и коректан према њему, а да му није хтео о тим стварима говорити док не стекне непобитне доказе.

Пастеру је било много стало до мишљења великог физиолога о његовој теорији, те се врати оним питањима која је био решио пре много година. Хтео је опет да докаже да нема алкохолнога превирања без квасних ћелија. Прекиде све своје радове и сместа наручи мале стакларе да би у своме винограду у Арбоау, винограду од неколико десетина квадратних метара, извршио нова испитивања. М ето га поново у своме родноме крају.

Пре него што грожђе сазри, на гроздуи чокоту нема квасних ћелија. Ако у то време заштитим чокоте од клица које долазе споља, затворивши их у херметичну стаклару, тада ћу на јесен добити гроздове који неће превирати када их изгњечим, умоваше Пастер... Понесе у Арбоа три мале стакларе, удеси све онако како је наумио. Али можда ће ваздух који улази у стакларе ипак донети клице, размишљао је он. Стога неке гроздове заштити стерилним паму-